STIHIJA

Danas sam odlučila da idem na bazen. Bila sam potištena, neraspoložena. Goran, moj sada već bivši dečko se svako veče viđa sa novom devojkom. Gledam to u prolazu i patim u sebi. Naravno ne vidi on, niti gleda u mom pravcu. Boli,kako ne boli. Sednem daleko u kafe bašti od njega. Koliko god se trudila da sam nasmejana, osećam tu kiselost na usnama, izveštačen gotovo smrznut osmeh.

I moje drugarice me gurkaju i pokazuju na nju i njega. Ona plava, prefinjenog držanja, nežna. Suprotnost od mene. Nije mi konkurencija da ga osvojim ponovo, ali česti raskidi su me doveli da više ne vidim nijednog muškarca pored sebe. Zato danas poželih da pobegnem od svih, sama u svojim mislima. 

Skinuh sa sebe crvenu suknjicu i belu majicu. Kupaći kostim crne boje pokazao je moje obline. Stidim se muskih pogleda ali kao i uvek opušteno nameštam peskir. Sunčala sam se oko petnaest minuta. Kretoh u vodu. Hladna je pa se naježih i stresoh. Brzo zaplivah muški ka sredini bazena. Tu stadoh da vidim da li ima nekog poznatog? Ne nema. Voda me rashladi pa iz dosade izađoh da se ponovo sunčam.Očešljah dugu kestenjastu kosu i tad ga ugledah. On Goran, naspram mene izroni iz vode. Nije me video, kapi vode su mu se slivale niz lice, vrat. Oči su mu još uvek zatvorene. Brzinom se okretoh od tog prizora. Nisam želela da me vidi. Zatvorih i ja oči, čini mi se da sam se tako sakrila. Ali nisam. Osetih nečiju ruku na kolenu.Jednim okom pogledah. On je već sedeo pored mene. Sme posle svega i da me dodirne? Bezobraznik. Okrenuh glavu mada najradije bih gledala te oči koje volim i koje me samo izazivaju na borbu. Neću mu pružiti zadovoljstvo da vidi da mi je itekako stalo do njega još uvek. Ćutala sam a on me sve dodiruje po butini i zapitkuje.

-Tina zašto ćutiš od mene? - reče Goran.

-Pa tako...-odgovorih bez gledanja.

-Pogledaj me u oči.-

-Neću.-rekoh tvrdoglavo.

Videvši da ga odbijam ustao je rekavši 

-Vidimo se u vodi-

Nisam ga pogledala, došlo mi da idem kući. Otkuda sad on ovde? Retko je na bazenu. Bio je sinoć sa devojkom . Kako se nije umorio? Neću da mislim o njemu, nije zaslužio ništa.

Posle pola sata sam ušla u vodu, nadajući da je otišao kući jer je živeo preko puta bazena. Samo što sam počela da plivam neko me potopi u vodu. Naguta se vode. Izvlači me i okreće sebi. Goran nije odustajao. Rekoh mu da se udalji i da mi ne smeta. Smejao se i opet mi zagnjuri glavu. Sada sam udahnula i bila spremna. Počela sam da bežim plivajući ali on me sustizao, okruživao. Njegov dah je bio svuda oko mene, u meni. Ostajala sam bez vazduha, njemu to nije smetalo. Bio je uzbuđen, mutnog pogleda. Natavila sam da plivam. Ćošak bazena me zaustavi. Gotovo se predadoh, molećivo da me ostavi na miru.Tu me iznenada poljubi. Uzvratih zaboravljajući da ima novu devojku. Strast između nas proključa. Hladna voda a vruća tela. Tiho rekoh između poljubaca.

- Gledaju nas-

-Nek gledaju, samo smo se poljubili- reče

- Moram da idem-

-Ostani još malo - približi se mom telu u vodi. Dodirnu mi noge, uhvati za struk i moje grudi priđoše njemu. Sva malaksa kao i uvek od tih očiju. Moja slabost se pokaza. 

-Hajde da se vidimo večeras? -upita me tiho. Znala sam kakav je to poziv. 

P.S. Nek ostane tajna šta sam odlučila.Devojka koju je dotle viđao ubrzo je zaboravio.zaboravio..