SAVRŠENA SI

Šta sada sa ljubavlju koju osećam? Nisam joj se nadao. Strela je tu, probola me kroz grudi. Da je čupam?Ne, ostaće tu doveka. A ona, kako lako mi srce uze, lako kao povetarac. Razdvojenost čini da od tog blagog vetra sad pravi oluju osećanja. Zatvorih oči na trenutak.Njen lik se pojavi. Oči duboke, sjajne, zenice pune smeška, kosa kratka, uvijena, tela punijeg. Svaki pokret izaziva mi salvu nežnosti. Skretoh pogled ka usnama, malo ispucale al crvene u osmeh razvučene. Njima me stalno hrabri, dok se nesvesno oblizuje. Zauvek bih je u zagrljaju držao i surove sudbine spasao. Ne odustajem od tebe, mila. Bio bi greh moj najveći od svih što sam učinio. Tu sam za tebe, za tvoje želje, što si i od mene sakrila. I ovako iz daleka ću da te pratim pokoji put do tebe svratim. Poneću medena srca, zajedno želje zamišljati. I ponovo vizija, sećanje kad smo se družili. Ah, jednom si me i poljubila. U obraz. Ovlaš.Osetih struju toplog vazduha. Smalaksao sam tada, a ti si se uplašila da mi je loše. Kako mi sve to nedostaje. Pa, to moje hvatanje tvojih ruku, milovanje vrhovima prstiju, nisi se obazirala. Samo si dugo, dugo uz osmeh pričala. Prosto, u tebi sam ljudski uživao. Spoznao sam sebe. Ovde sam da bih te voleo.