Ciganjske karte 

Svratih posle posla do Zorice, u njenu radnju. Rada je već bila tu. Obe drugarice iz detinjstva su me čekale, da im gledam u karte. Volim karte, i da ih tumačim. Znam da sa gledanjem preterujem, ali svi me vuku za ruku, i mole da dođem kod njih. Ponekad uspem da ih odbijem, ali većinom se sažalim i popustim. Naravno da me umore, toliko da noću sanjam čudne snove, i budim se u znoju. Još uvek nisam znala njihovu moć, niti koliko su snažne za psihu, onoga ko ih posmatra.
Kada gledam u njih, ne prepoznajem sebe. Veština govora, teatralnosti i mašte, izviru iz mene. Pogađam misli, skrivene tajne, i budućnost u blagim crtama.
Kada gledam u karte, prvo pričam prošlost. Ogroman fond reči upotrebim, gestikulacija ruku u konstantnom mi je u pokretu. Poređam ih po stolu u red koji samo ja znam. Tako i tog dana..
***
Zagledana u karte, taman sam htela da progovorim, neko se pojavi na vratima male radnje. Starija Romkinja u šarenoj marami otvorenih boja, i dugoj suknji još šarenijoj, naizgled blaga, izgledala je kao da ju je neko obojio u sve boje sveta.
,,Dobar dan. Imate malo para? Sirota sam, bolesna i stara."
,,Vlasta, opet si došla ? Ima i drugih radnji." Reče joj prekorno Zorica.
,,Ali, ovde je najlepše društvo."
Kratko sam je pogledala, ne rekavši ništa. Vratila sam se kartama. Vlasta nije odustajala.
,,Bog ti zdravlja i sreće dao. Daj koji dinar" Bila je uporna.
,, Dala sam ti juče, pa i preključe. Ti se navadila na mene!?" Reče joj Zorica, Rada se smejala. Nisam htela ni da je gledam.
,, Vlasto, imaš ti više nego mi.'' Reče joj Radmila.
,, Da imam, ne bih prosila!!''
Stara Romkinja priđe stolu i mojim kartama. Pogledah je u znaku pitanja. Ona samo reče.
,, Nije ti dato da gledaš"
,,Ali ih gledam." Rekoh ravnodušno.
,,Karte znaju da, koliko daju, toliko i oduzmu. Rođena si na veliki praznik, neće ti naškoditi, ali će pobeći od tebe. Nije ti dato da ih gledaš."
,, Govoriš to samo što ja ništa ne tražim za njih''
,, One uvek traže, pobeći će od tebe. Gledaću vam u moje, besplatno"
,, Kako besplatno!? Svaki dan ti dajem dvadeset dinara"
,, Ja im govorim lepe reči. Zato se povremeno smire."
,, Meni ne gledaj, već sve znam. Zorici i Radi slobodno" Rekoh joj nezainteresovano i okretoh se od nje. Nisam znala o čemu govori.!?
,, Evo ti dvadeset dinara i idi. Smetaš nam svojim pričama." Zorica preseče njene savete.
,, Živa bila, sreća te pratila!!"
Vlasta izađe i nestade niz ulicu.
Nastavila sam da gledam u karte. Videla sam im ljubav, misli i želje. Posao koji napreduje. Sve u svemu, poruke blage i lepe.
Kroz misli sam čula i dalje Vlastu,, Pobeći će od tebe" Pa, to su samo karte, nemaju one dušu, ni moć bez mene. Samo su parče kartona. Koliko sam pogrešila!? Da bih smirila svoje misli, uveravala sam sebe da je Romkinja ljubomorna.

Karte sam slučajno dobila pre nekoliko meseci. Došla sam kod Ljiljane, Ružice i Verice u stan, mojih koleginica, koji je pripadao majci poznatog fudbalera. Te subote su sve prostorije raspremale detaljno, izbacivale nepotrebne i dotrajale stvari. Tako su naišle na karte. U prvi mah su ih zadržale, i pokušavale da ih tumače. Ne, nisu znale.
Znaju da ja volim astrologiju, pa su pomislile, da mogu da ih odgonetnem. Bila sam iznenađena tim slikama, i detaljnim opisima svake fotografije u knjizi, koja je zajedno bila sa njima. Nikada do tada nisam ih videla, niti znala da postoje. Moja strast prema zvezdama, snovima, sada dobija jaku konkurenciju. Povremeno sam, iz zabave, gledala u šolju. To su više maštanja, i igre nas devojaka.
Danima, kod kuće, sam proučavala svaki detalj, svih trideset i šest karti. Otvarala sebi, sestri....i potpuno savladala njihove tajne poruke. Nisam stala tu. Gledala sam svim drugaricama, vežbala govor, i moć ubeđivanja. Naravno, bile su očarane pogađanjima, i navodnom vidovitošću. Nisam ni osetila, a one su preuzele moj slobodan duh. Prepuštala sam im svoj um, snagu. Nije to bila fizička snaga.
U to vreme, često sam mislila o jednom mladiću. Kratko smo se zabavljali, ali kao da je još nešto trebalo da se desi. Takav osećaj me mesecima nije napuštao. Viđali smo se uveče, u prolazu, on uvek u grupi nepoznatih devojaka. Ne moram da objašnjavam, koliko sam bila ljubomorna, a opet, nisam želela da primeti. Oduvek sam tvrda u tim prekinutim odnosima između dvoje. Otvarale su mi se najlepše karte, poruke, susret, ljubav. Počela sam po tim znacima da živim, izlazim... verovala sam im. I bile su tačne, pouzdane.
Subota veče, ispijam kafu u poznatom klubu. Igrala sam se plastičnom kašičicom kada je ušao.
,, Dunja, stigao je Ratko. Sam!?" Reče Marina, koleginica sa kojom izlazim. Seo je naspram mene, pogledao čudno. Sjaj u tim tamnim očima se razli po meni. U isti mah se nasmešismo jedno drugom.
Očigledno nekoga čeka, a ja mu dajem na pažnji. Nije mi se dopalo to, okretoh glavu, i pomerih iz njegovog vidokruga. Izvirivao se, ali nisam ga više gledala. Marina me upozoravala da ne skida oči sa mene. Došao je njegov brat, seo pored njega. A onda sam ga pogledala pravo u oči, nenadano. Nisam imala plan šta dalje, ali se sećam da su karte pokazale da ćemo biti zajedno.

 

Ratka znam skoro tri godine, ali tek pre nekoliko meseci sam ga upoznala. Isto smo godište, samo što nije odrastao u mom mestu, već se doselio iz Kikinde. Završio je ekonomski fakultet, i radi u opštini. Zgodan, šarmantan, ali i dosta ohol mladić. Kada smo se upoznali, ravnodušan, čak ni mali osmeh iz ljubaznosti. Ali, nisam ništa ni očekivala. Da li mi se svideo? Malo da. 
Volim sport. Često trčim nekoliko krugova na stadionu, koji se nalazi u neposrednoj blizini moje kuće. Obično subotom i nedeljom. Tad sam došla u utorak. Došao je i on, Ratko. Bio me malo stid. Prepoznao me, javio se. Počeli smo da pričamo.
,, Dunja, često dolaziš?"
,, I da, i ne. Zavisi od obaveza."
,, Ja kad god mogu. Trenirao sam fudbal, ostala mi navika da vežbam. Nekako se osećam bolje, misli se razbistre. Otkad radim malo vremena imam da nastavim sa fudbalom."
,, Da, posao oduzima dosta toga. Ali, ko je uporan, nađe vreme."
Tako se zbližismo. Trčali smo zajedno. Dosta novih vežbi mi je pokazivao. Kako da pravilno dišem, držao me da ne padnem kod vrlo zahtevnih figura. Usput me dodirivao, znalački. Izvinjavao se, i smeškao...Sve je to vodilo prvom sastanku.
Večeras dok ga gledam, svesna sam tadašnje svoje naivnosti, i veru u njegovu iskrenost. Bio je pažljiv, galantan, pun priča. Moje drugarice ljubomorne, zvale su me svakodnevno. Ispitivale me sve o njemu. Hvalila sam ga. Koliko sam zaljubljena videlo se po meni, ona tiha čežnja kada nije tu.
Tada nisam imala karte, videla bih sigurno u njima, da ne treba previše da se nadam ispunjenju veze na pravi način. Danas su pokazale ogroman sebičluk, prikrivene kratke strasti.
Postavila sam mu zamku bez kajanja.
Večeras su zvezde uz mene. Oko ponoći sam krenula kući. Rastala sam se sa Marinom, uz obećanje da ću sutra doći na njen rođendan. Išla sam brže, ali usput me Ratko stigao kolima, i stao. 
,, Dunja, idem u tvom pravcu. Odvešću te."
,,Ćao Ratko!? Hvala ti!"
Odglumih iznenađenost, i sedoh na prednje sedište skupocenog auta. Divan miris parfema uvuče se u pluća. Uzdahnuh.
,,Zar je toliko teško ?" upita me.
,, A ne... tvoj parfem je osvežavajući."
,, To je isti parfem kada smo izašli prvi put zajedno."
Nasmeših se toj opasci. Zaboravio je, da se odlično sećam i rastanka. Bez objašnjenja i stida prošao je pored mene, dok sam ga čekala, sa Danijelom, vrlo lepom plavom devojkom. Od tada nismo ni reč prozborili. Viđala sam ga i sa drugim devojkama. Nikada mu nije bilo dosta priči o njemu, njegovim avanturama. Ali, sada opet je pored mene. Kola su se kretala sporo, očigledno želi nešto da mi kaže. Napeta tišina, a izgleda samo ja u njoj uživam.
Pred ulazom moje kuće je stao i ugasio kola. Bili smo u potpunom mraku. Pogledah u njegovom pravcu, u isti mah osetih mu usne. Nije bilo ni prostora, ni vremena da ih izbegnem. Ljubili smo se, kao prvi put.
,, Dunja, sviđaš mi se. Stalno mislim na tebe."
Pomislih, kakva laž. Do juče je bio sa Suzanom, pre nje sa Ljiljanom. Nastavila sam sa glumom i beskrajnom verom u njegove reči.
,, I ti meni, Ratko, ali sada moram da izađem. Žurim kući."
,, Hajde da se vidimo sutra?"
,, Uveče u osam sam u klubu."
Poljubi me nekoliko puta, jedva puštajući.
Sledećeg dana, desetine poruka mi je poslao. Sve u istom stilu. Nedostaješ mi, jedva čekam da smo sami, volim te... itd. Za to vreme već sam imala plan pada njegovog visokog ega.
Za svaki slučaj, otvorila sam ciganjske karte. Bile su pune laži od strane muške osobe, karta kajanja uz njega. Na mojoj strani, uz mene, karta koja se zove božije oko. Sve će ispasti kako sam zamislila. Znala sam da ne smem popustiti pred Ratkovim šarmom, on se kao i prvi put igra sa mojim osećanjima.
Jovan je drug od detinjstva. Odmah je pristao, da mom bivšem dečku pokažemo lekciju, koju neće zaboraviti. Popodne sam otišla do Marine na rođendan. Nisam joj ništa govorila o Ratku. Zabavljale smo se na kompjuteru, slikale i pravile razne efekte. Marina nije često izlazila, tako da joj nisam rekla za moj izlazak. Spremila sam se, i krenula. Ako je ovo osveta, onda je slatka.
Već sa vrata kluba videla sam ga kako sedi sam za stolom. Sve je kao oko bilo puno. Atmosfera je baš ona koju priželjkujem.

,, Dunja, večeras izgledaš posebno." Dodirnu me po ruci, kada sam sela za njegov sto.
,, Hvala Ratko!"
Poručio je piće, meni kafu koju obožavam, a sebi votku sa limunom. Dok sam uživala u mirisu crne kafe, on je nepresalno pričao. 
,, Toliko si se prolepšala da sam se sinoć iznenadio kada sam te video. Da li još uvek trčiš na stadionu?"
,,Da, još uvek. Tebe ne viđam, i čudi me da si odustao ?"
,, Nisam odustao. Imao sam previše posla."
Nasmejala sam se kratko. Da, da ...previše vežba sa raznim devojkama. Možda sam i malo bezobrazna, ali..... to se očekivalo na svaku laž koju je izgovorio. Jovan se najzad pojavi, sede za sto koji je bio do mene. Leđa nam se dodirnuše. Okrenula sam se, kao zbunjena i oduševljena.
,, Jovane, otkad te nisam videla!!"
,, Pa, eto mene s vremena na vreme. A ti? Radiš?"
Sada je već bilo napeto kod Ratka. Iz očiju su mu sevale varnice. Nisam se obazirala na to. Uzeh kafu koju je on platio, i sedoh potpuno opuštena pored Jovana. Scenario koji smo smislili je upalio. Ratko ustade ljut, ostavljen, i krete na izlaz. A gde takvom šarmeru ovo da se desi, pa još ceo klub da ga gleda, među njima i njegove bivše devojke??"
Jovan i ja smo se smejali, i ubrzo zajedno krenuli kući. Video je da je prebledeo, vilice u grimasi neverovanja. Bila sam u pravu. Ako se raziđemo sa nekim mladićem, bilo čijom krivicom, nek ostane za nama. Da je to bilo iskreno, trajalo bi.
Ne mogu da lažem, karte su me napravile hrabrijom, samopouzdanijom. Znala sam početak i kraj. Ali, setih se stare Romkinje Vlaste, i njenih reči.
,, Pobeći će od tebe, jer ti nije dato od Boga da gledaš u njih."
Kako da pobegnu? Zasada je sve u redu. Ponekad me umore, ali kada gledam drugim osobama. Možda je to zbog negativne energije i tužnih misli koje ih tište. Ne znam šta ko misli, ali da sve prenose na karte, to sam osetila. A osetila sam, i da one to prenese na mene. Znači, karte ništa ne žele da zadrže u sebi. Ja sam ta koja ih čisti od svega što se kaže pred njima. Često noću imam more, snove pune tame, i zatvorene zidove koji me guše. Svetlost ne vidim. Kada se probudim, čelo i kosa su mi orošena hladnim znojem. Sve je to od skoro, pre sam sanjala dan pun boja neba, i zelenila livada, šuma. Čula bih i žubor potoka, pesmu ptica. To je prestalo. Ne verujem u njihovu moć, jer kada se odmorim, osećam se dobro, puna snage i života. Ne zadržavam u sebi tamu drugih osoba.
***
Iz dana, u dan sve sam bila opterećenija gledanjem u karte. Nisam tražila ništa, jer to nije moj poziv, već zabava. Često sam se smejala kada vidim da je neka žena pomislila na osobu koja nije njen muž. Bilo je svih želja, ali lepih.
Polako i sigurno, ciganjske karte su me uvlačile u svoj svet koji nije bio samo ljubav, već i svet surovih događaja.
Koleginica Sneža, uporno me molila da joj otvorim karte. I jesam, ali ono što sam osetila, nije bilo dobro. Karta nesreća na putu, pojavljivala se kao pretnja njenom životu. Nisam želela da joj kažem značenje te karte, već sam vešto, kroz šalu, rekla da se čuva, da ne padne kada se bude vraćala sa posla. Gledala me čudno, ali sam je tešila da je to beznačajna karta naspram ostalih. Naravno da nije bilo tako.

Svakog dana sam imala loš predosećaj, da će se nešto desiti. Noćne more su bile sve jače. Sanjam da se nalazim na neravnoj litici, klizim prema dnu. Ne vidim joj kraj. Uporno pokušavam da se popnem. Tu se budim. Postala sam neraspoložena, prestala sam više da gledam drugima u karte. Kao da su me odvraćale od sebe, i u isti mah zvale. Znatiželja me pobeđivala, često sam sebi ih otvarala. Nisu marile za moje želje, već uporno su mi pokazivale znake upozorenja za koleginicu. A šta sam mogla? Već sam joj rekla osnovno. Ni sama ne verujem da postoje loši znaci, koje mogu da vidim. Sve je to moja mašta. Samo ovog puta, nije bila ljubav. Kažnjena sam za igranje sa njima. Karte kao da su žive!?
Posle nekoliko dana, prva jutarnja vest na poslu je,, Sneža je imala nesreću. Udario je kamion na putu do posla"
Postalo mi je muka.
,, Dunja, bleda si? "
Izašla sam na vazduh.
***
Sneža je preživela, postala invalid. Više nije radila. Videle smo se samo jednom. Bila je u kolicima. Drugačija, zrelija. Gledale smo se dugo. Osećala sam krivicu, mada nisam bila kriva, samo je to splet okolnosti. Rekla mi je tom prilikom.
,, Rekla si mi!? Tih dana sam bila oprezna, a onda se opustila, misleći da je sve to šala."
Klimnula sam glavom.
,,Da li još gledaš u karte?" Pitala me iznenada.
,, Ne, odavno su u fijoci."
Rastale smo se ćuteći.
Već tada sam odlučila da ih bacim. Njihova moć je razorna po druge.

Čvrsto sam odlučila, ali i po drugi put, odložila neizbežno. Baciću ih, neka ih još koji dan. Iskreno, borila sam se sa sobom. Činilo mi se da ih čujem. Govorile su da to ne činim. Da li se tako nalazi mir? Ne znam.
***
Već sam trebala da izađem, uhvatila sam bravu, kada osetih neki nemir u grudima. Stala sam. Okretoh se naglo, i vratih u sobu. U žurbi, izvukoh tri karte iz špila. Pokazaše se, lopov-neprilika-sreća. Karte nisu dobre, s tom sumnjom izađoh na ulicu, gde su me čekale Zorica i Rada. Ništa nisam povezivala, ni umela da protumačim znake.
Sve tri smo odrasle na teži način, i život nas nikada nije mazio. Naučene, da se borimo od dece, večeras će se pokazati, koliko je u nama snage, za odbranu svega što jesmo. Ne ističemo se, niti želimo takmičenje sa ostalim devojkama. Jednostavne smo, privlačne. Radimo u struci, koju smo i završile. Pre svega, svoje, sa izgrađeni stavovima o normalnom životu.
Svi kafići su puni, čak i bašte. Obiđosmo nekoliko, ali zalud. Mesta nigde. Nije to neobično u toplim letnjim danima, pogotovo ako je subota kao ova. Dolaze iz drugih mesta, guraju se, piju, negde i pobiju. Pa kad je tako, odlučismo da sednemo u prazan park, preko puta Gimnazije. Odmah upalih cigaretu. Naravno da sam bila drugarski grđena zbog pušenja. Ali, ne mogu taj porok nikako da izbacim. Pokušala sam.
,, Dunja, ti da hoćeš, mogla bi. Ali ti nećeš da baciš cigarete." reče mi prekorno Rada.
Ona nikada nije zapalila nijednu. Smejala sam se. Nije to bio glasan smeh, ali dovoljno da me čuju nekoliko mladića, koji se iz mraka stvoriše. Grupa od pet, šest bogatih mladića, odmeriše nas na klupi. Ućutasmo. Otišli su dalje, i pričali.
Nastavile smo da se šalimo. Tada su, i oni počeli da se smeju, podsmešljivo. Nismo obraćale pažnju, ali kada počeše da nas gađaju sa busenom zemlje, u meni je sve proključalo. Trenutak pre , dobro sam čula da je jedan doviknuo prema nama.
,, Koliko koštate?"
Ustala sam, ne čuvši drugarice koje su rečima pokušale da me zaustave. Videla sam njih, i bes u meni. Moj prilazak je izazvao njihovo oduševljenje.
,, Stiže prva. A društvo, kada ugovori cenu.!?"
Bez straha stadoh među njih, podbočena, direkna i provokativna, sa osmehom anđela.
,, Sada nek istupi najhrabriji, pa me pita u lice, koliko koštam? Hajde, hoćeš ti da znaš moju cenu?" uprla sam kažiprst u jednog koji je imao bezobrazan pogled. Istog trena se sagoh, i uzeh kamen veličine pesnice.
,, Jaa... ne ja. On je pitao. Ja te nisam ni pomenuo."
Pođoh korak prema njemu. On se uzmače nazad.
,,Kako si hrabar!! A gađaš, gađaš me iz daljine zemljom!?"
,,Nemanja, ti si je pitao ?" reče.
,,Smiri se, niko te ne dira, i ne pita ništa. Šalili smo se." još jedan iz gomile se javi.
,, Kakva šala!! Sme li bar jedan da priđe, i pita koliko koštam?" vikala sam na celu grupu.
U momentu mi priđe plavi mladić, i drsko reče.
,, U parku sede lake devojke, i čekaju mušterije"
Uneo se blizu mog lica, podsmešljivo. To je vođa grupe. Nisam ustuknula, već brzinom ga dohvatila za kragnu havajske košulje, i stegla jako. Privukla sam ga, da oseti mi dah, dok mu opsovah sočno, i bez stida.

,, Dobro me slušaj! Svaku moju reč, koju ću ti reći, Nemanja. Do sutra ću saznati, gde ti je kuća, jer roditelje ti odlično znam. Lila i Draško, ima da se iznenade šta ću im sve ispričati o njihovom ljubljenom sinu, koji devojke po gradu naziva kako mu se prohte. Zapamti, pred tobom ne stoji laka devojka, ni glupa. Ne šalim se, vidiš da te jednom rukom držim za vrat, u drugoj mi je kamen. Svakog trena mogu da te udarim između nogu."
Podigao je ruke, ne shvatajući kako sve znam!? Znala sam, čim sam mu čula ime. Njegovi roditelji su dolazili kod mog brata od strica, na slavu. Draško je direktor celog kompleksa PIK-A. Saša radi za njih. Vredan i odan, stekao je jake prijatelje. Moj otac isto tu radi, kao čuvar.
,,U redu, samo polako. Ne ljuti se ." Tiho je govorio, pritegnut mojom rukom. Gledala sam ga u oči, preteći.
,,Pustiću te, ali istog trena da si se okrenuo, i otišao sa svojim drugovima."
,,Neće ti niko ništa reći."obećavao je uplašeno.
Ne znam kako sam izgledala tako besna, ali da se uplašio, jeste. Kada sam ga pustila, odahnuo je. Okrenuo se, i krenuo iz parka. Čula sam da ostali negoduju. On nije.
Stajala sam bez pokreta, držeći za svaki slučaj kamen. Mogu da se vrate. Nisu. Do mene su došle, Zorica i Rada.
,, Što si bila hrabraa! Spustila si ih na zemlju. Manijaci, a roditelji sve fin svet. Jedan je popov sin, drugom otac načelnik doma zdravlja.... "
Za nas je veče bilo završeno. Nisam bila zadovoljna sobom. Moj bes je bio nekontrolisan. U jednom trenutku želela sam da ga povredim. Čini mi se da bih uživala u njegovom bolu. Srećom da sam savladala te loše misli. Nadam se da su shvatili, da se ne kupuje sve.
Karte su otvorile novi list o meni. Moja agresivnost može da bude jača od mnogih.
Razmišljala sam šta da radim sa kartama? Pokazivale su mi zaštitničku stranu. Vidim da će sve teže biti sa njima. Vlasta je rekla svoje. One će pobeći od mene. Ne ja od njih.
Duži period se ništa nije dešavalo. Po prirodi sam dinamična, nervozna, jer monoton život nije moj moto. Čini me tužnom, usamljenom. Karte ništa nisu pokazivale. Postale su ćutljive, tajanstvene. Možda su želele da sama saznam nešto značajno za mene.
Dugo vremena nisam znala za tajnu koju je vešto krio jedan mladić. Bio je stidljiv, povučen. Sasvim običan, i prosečan. Njegova sestra je radila samnom. Rekla mi je da sam slomila srce njenom bratu.
,, Kako to misliš?"
,, On stalno priča o tebi."
,, Misliš Predrag!?"
,, Da."
Nisam je više ništa pitala, ni želela o tome da slušam. Neko me tajno obožava!? Nisam verovala da govori istinu. Ali...
Kasno noću sam otvorila karte misleći na njega. Njegova čežnja, ljubav, tuga bile su uz mene. Očigledno je patio, ali da li baš zamnom?
Moram to saznati. Počela sam da smišljam način kako da otkrijem to. Stariji je godinu dana, ne viđam ga često. Kad i jeste u blizini, nisam obraćala pažnju. Ne komuniciramo, niti imamo zajedničko društvo. Ne znam kako se približiti takvoj osobi, saznati istinu? On je jednostavno povučen. Nisam odustajala.
Subotnje veče se susretosmo na ulici. Uspeh u brzini da mu se javim.
,, Zdravo!"
,,Zdravo!?" reče iznenađeno.
Nastavili smo svojim putem. Ovo je bilo dovoljno da dođe u kafe bar, za koji zna da posećujem. Ako dođe, videću od okolnosti koje mi se ponude kako dalje da postupim.
Stigao je posle pola sata i stao kod šanka. Naručio je kafu, povremeno se okrećući oko sebe. Video je da sam tu, ali nije želeo da bude providan. Bilo je to odlično za potez koji sam odlučila da učinim.
Prišla sam, i stala kraj njega. Sa Vladom konobarom sam prepričavala dešavanja sa Jelenine žurke. Predrag se nije pomerao, niti ijedan znak dao da me odlično čuje. Sve je ovo pogrešno. Njegova sestra me slagala. Moje misli se prekinuše, kada me dotaće za nadlakticu.
,, Izvini."
,, Ništa, ne brini."
,, Ti si Veljina ćerka?"
,, Da, jesam. Zašto!?"
,, Onako pitam. Znam te odavno."
Znala sam da je sve istina što mi je rekla njegova sestra..
,, Znam te odavno." ponovi rečenicu. Zbunio se.
,, Šta još znaš?" upitah ga.
,, Da si daleko od svih. Svoja. "
,, Kako to misliš?"
,, Niko ne može da ti priđe, jer si uvek u velikom društvu."
,, Mogu uporni.." nasmejala sam se. Videh mu pogled divljenja .
,, Kako kad. Video sam mnoga tvoja odbijanja."
,, Moram da se vratim." rekoh brzo.
,, Znam. Ovo te samo zabavilo."
Nisam odgovorila na te optužbe. Po njemu sam bezosećajna i hladna kao led. Vara se u tome.
Naredni izlasci su bili puni susreta sa Predragom. Gotovo smo se sudarali. Znala sam da na svoj način pokušava da me osvoji. Najlepši su ti prvi koraci kada neko čini prema meni, da osetim ljubav.

Jedne večeri, kada me dopratio, poljubili smo se. Tada je priznao da me voli već duže vreme.
,, Zašto mi nisi rekao pre?"
,, Nisam smeo. Uvek me glas, ili korak izda. Ti si devojka koja ne gleda mnogo oko sebe, pa da bi mogao, bar očima da te privučem."
Nisam ga se sećala, ni viđala u svojoj blizini. Priznajem da se ponašam tako da me niko ne interesuje. 
To veče smo počeli da se zabavljamo. Nije bio lep, ali iskrenost me privukla.
Kod kuće sam razmišljala o nama. Pomisao da me neko dugo u tajnosti prati, i posmatra, i pri tome ne daje do znanja da mu se sviđam, u prvi mah me oduševila. Ipak, zar to nije pomalo čudno? Predrag je svesno razvijao opsesiju prema meni. U sebi stvarao nerealnu sliku savršenstva, koju on nikada neće dotaći, rečima ili srcem.
Jedno je bio u pravu. Kako prići osobi sa kojom nemaš nijednu zajedničku drugaricu, ili druga? Zajedničkih tema vrlo malo. Pričali smo o poslu, njegovim prijateljima, koje uzgred nisam znala. Sve me privlačilo, i odbijalo.
Svakodnevno sam otvarala ciganjske karte. Uporno su mi govorile o izdaji, poroku. Bila je karta i ljubavi, ali loše karte su preovladavale.
Možda iz radoznalosti kako izgleda takva veza, popustila sam njegovim plavim očima.
Postali smo bliski, nerazdvojni. Voleo je viceve, pogađalice, zagonetke, dugo i glasno se smejao kada bi ih završio. Donosio mi je ruže, čokolade. Nisam mnogo pričala, više sam ga slušala. Predrag je prirodan i jednostavan. Oduvek imam komplikovane veze, sa dosta borbe za održavanjem kontakta. Kod njega je sve drugačije. Obasipao me pažnjom, da je postalo naporno i nelagodno. Ljubav se pokazuje na razne načine, a on je sve hteo odjednom.
U bilo koje doba dana, ili noći me pratio do kuće. Rastanci su bili dugi, puni čežnje. Hiljadu puta bi se vraćao da me poljubi. Privlačio me, a opet osećala sam da naša veza nema budućnost. Moji prijatelji su me zadirkivali.
,, Šta će tebi Predrag ? Nije on za tebe."
Prestala sam da se družm sa njima. Prvi znak koji me upozorio da veza ne ide u dobrom pravcu.
Posle dva meseca konstantnog viđanja, počeo je da pije. Bila sam iznenađena. Dešavalo se sve češće. Padao je po ulici, dok sam ja bila nemoćna da mu pomognem. Nije nalazio posao. Prijatelji su ga iskorišćavali, provodili većinu vremena sa njim. Sve manje me viđao. Pažnja na početku veze se izgubila između želja, i mogućnosti. Karte su pokazale da je to kraj. Preveliku ljubomoru, opsesiju u vezi mene, prikrivao je opijanjem. Sa ogromnom snagom na početku, veza je izdisala.
Nisam uspela da ga zavolim. Osetio je on da sam divlja, i ničija. Neko ko nema vremena za prolazne stvari.

 

Nekoliko nedelja sam se povukla iz društvenih događaja mojih prijatelja. Odlazila sam na posao, i brzo se vraćala kući. Nisam želela ničije prisustvo. Zadnji događaji sa Predragom su me promenili. 
Kada se osetim usamljenom, dolazila sam kod Darka, tako i sada. On me uvek oraspoloži njegovim šalama, i temeljnom objašnjenjavanju o životu koji ja nasumično vodim.
Dugo mislim o njegovim rečima, i vrlo brzo nađem izlaz iz svakog konfuznog stanja. On je moja tajna snaga. Vrlo smo bliski, bez dlake je na jeziku. Nikada se nismo fizički zbližili.
,, Dunja, danas si posebno bleda? Dokle misliš da gledaš u karte ? Oduzimaju ti snagu."
,,Da, loše spavam. Imam često noćne more. Gušim se."
,, To što se gušiš, to je nedostatak drugih lepših stvari."
Pogledah ga suženim očima.
,, Sve ti znaš, šta meni fali !?"
Nasmejao se glasno, a i ja sa njim.
,, Prekini da se igraš sa magijom. To nije tvoje polje interesovanja."
,, Obećavam da ću prekinuti ."
,, Evo, nosi ovih par knjiga da se vratiš u život." Razmišljanje u tri dimenzije."
,, Šta reče? Koliko dimenzija ?"
,, Samo ponesi, to je lako štivo."
Uzeh iz njegovih ruku, i stavih u ranac. Ispadoh praznoglava.
,, Reci mi, kako napreduješ sa konkursima za posao.?"
,, Nikako...preko trideset molbi sam poslao u opštinu. Čekam odgovor."
,, Jesi razgovarao sa nekim poslodavcem?"
,, Jesam. Samo obećavaju. Neću da klonem duhom. Nastaviću i dalje da pokušavam."
Završio je ekonomski fakultet, ali posla nema. Živi sam. Roditelji su ga dobili kasno. Umrli su kada je bio tinejdžer. Od tada je bio kratko vreme u domu, a onda krenuo na studije. Završio je u rekordnom roku. Vratio se u kuću roditelja, i već dve godine radi sve poslove bez biranja.
Upita me za Natašu, kada dolazi? Nije je video odavno. Darku se ona posebno sviđala, ali on njoj ne. Ali bio joj je zanimljiv, duhovit.
,, Dolazi večeras oko osam."
,, A, što ne dođete kasnije obe kod mene?"
,, Došla je na kratko, sutra idemo za Beograd stopom."
,, Nijedna od vas dve nije normalna!?"
,, Ma hajde molim te, nismo deca!?"
,, Ne, ne...zaboravljam da ste vas dve nindža devojke!?"
Ta njegova upadica me zasmeja.
,, Hoćeš s nama dvema?"
,, Pa da me izbacite na pola puta ?"
,, Ne bi mi to." nasmejah se tajanstveno.
,, Pade mi na um nešto. Daću ti jedan moj ručni rad, da pokažeš Nataši. Voleo bi da mi kažeš sutra kako je reagovala, ili kad se vratiš iz Beograda."
Darko krete u deo, gde bi trebala da postoji polica za knjige. Dosetio se da ih poređa pored zida, skoro metar ipo. To je njegova biblioteka. Izvuče jedan zamotuljak, umotan u platno. Razvi ga pred mojim očima. Pratio je moju reakciju. Nije izostala. Ukaza se rad od bele gline, falus u prirodnoj veličini.
,, Darko, šta je ovo??"
,, Šta, šta je? Ko da prvi put vidiš !?"
,, Prvi put ovako, ne pravi se lud."
,, Ponesi ga kući. "
,, Ovo da ponesem?" bila sam na ivici da vrisnem.
,, Da." reče kao da se radi o komadu drveta.
,, Ti Darko nisi normalan. Da mi vidi Ljiljana!?" ( majka)
,, Sakri ga negde. Upotrebi maštu."
,, Ovo je tvoj ...??" zagledah se u figuru od gline.
,, Naravno da je moj. Evo, stavio sam ti u ranac."
Nisam mogla da ga odbijem, bio je uporan.
Bila sam zapanjena da zna da vaja predmete. Ovo ne znam kako bih nazvala. Otprilike, da se zaigrao. Ne znam. Pokazao mi je ostale figure, pristojne i prelepe. Razne vaze, činije, šolje sa drškom. Pričao mi je kako ih pravi, o materijalu.
Kada sam došla kući, odmah sam ga sakrila u fijoku za posteljinu. Drhtala sam od pomisli da Ljiljana vidi nepristojni predmet. Ne znam kako bih objasnila otkud mi?
Nataša je došla oko osam uveče, Svetlana posle pola sata. Pozvah ih obe u moju sobu. Svetlana jedva pristade. Ona je udata, nije želela sina da ostavi sa majkom. Obećah joj, da će kratko trajati.
Rekoh im da sednu u fotelju, da sačekaju da im pokažem.
,, Dunja, ti ćeš nečim da nas uplašiš ?" reče Nataša.
,, Ja idem. Ti se samo igraš sa nama."
,, Ne igram se, sačekajte!"
Jedva pristadoše. Ugasih svetlo, izvadih zamotuljak, postavi na mali stočić, otkrih ga.
Brzo upalih svetlo. Svetlana i Nataša, vrisnuše. Uplašiše me. Vrisnuh i ja. Malo je naći reči, koje mogu da opišu njihov izraz lica, dok su gledale sa svih strana figuru.
,, Malo je kriv na jednu stranu.!?" reče Nataša.
,, Otkud ti ovo, Dunja ?"upita Svetlana, kroz smeh i suze.
,, Darkov eksponat."
Tek tada smo se zasmejale. Bile smo toliko glasne, da sam brzo ga uvila u platno i ponovo sakrila.
Darku sam umetničku figuru vratila sutradan. Nataša nije želela da ga vidi. Bar ne sad, jer očito je namerno poslao da se zabavimo. I jesmo. Ne mogu mu reći kako
smo vriskale od tog čuda na stočiću. Rekla sam da
smo nas tri bile same. Slagala sam ga, da nijedna nije
reagovala. Bio je pomalo razočaran.
*
Oko pet popodne, Nataša i ja smo se spremile za put.
Pre nego smo krenule, otvorila sam karte. Govorile su
o velikoj sreći.
Ljubičasto pišem

V. B.