Valentino, volim te

,,Bliži se četrnesti februar, Dan zaljubljenih."

,,Da!" Rekla sam kratko koleginici Goci bez dizanja glave, žureći da stignem nagomilan posao. Često pričamo na poslu, smejemo raznim šalama. Njena sudbina je svakog dodirnula u dušu, ali ona uvek ima dovoljno energije i snage za druge. Istina, nije nam dozvoljena priča, ali ćutati svih osam sati je nemoguća misija!? Prođe nekoliko minuta, Goca mi ponovo tiho reče.

,, Imaš li neku ideju kakav poklon je prikladan za naše mladiće?"

,, Nemam nikakvu ideju."

Ona ponovo ućuta. Nastavismo sa poslom. Već nekoliko dana samo i mislim o tome. Šta je prikladno za Darka? Viđamo se šest meseci, znam šta voli, ali želim da mu poklonim nešto što će biti upečatljivo. Poklon koji će bez ikakve reči pokazati koliko ga volim.

Goca mi se ponovo obrati. Ovog puta sam pogledala gde su nam šefovi? Nisu tu, tako da je slušah pažljivo.

,, Ovo mi je drugi put da zajedno slavimo taj dan. Prvi put mi je Nenad kupio komplet donjeg čipkanog veša. Ja sam njemu kožne crne rukavice. Sada ne znam."

,, Ja sam prvi put zaljubljena na ovaj praznik. Nikada nisam dobila ništa. Mislim da Darko nije tip muškarca koji poklanja samo zbog tog dana. Kupuje mi svaki put kada se vidimo razne sitnice."

,, Videćeš, kupiće ...samo ti spremi nešto, a ne da se obrukaš." 

Naravno da ću kupiti. Ali šta!? Obožava bele čokolade, naočare za sunčanje, šal. Voli i predstave u pozorištu. Ja ne živim u Beogradu da ga time iznenadim. Naći ću već nešto. 

Kada sam ga prvi put videla, znala sam da je to ljubav za sva vremena. Neko ko se vratio u moj život posle dugog lutanja. Darko je odlučnim korakom ušetao u moje srce. Bilo je mog opiranja, ali on je otpor ignorisao. 

Između nas je jednostavno i neobjašnjivo osećanje prave ljubavi. Volim ga, njegove oči, disanje, toplinu zagrljaja, stisak ruke u hodu.

,,Šta devojke kupuju svojoj ljubavi za taj dan? Nemam iskustva u tome."

,, Osetićeš moć ljubavi tog dana, toliko da je poklon nevažan, jer samo osećanja će vas voditi jedno drugom, i pokazati snagu vaše veze." 

Gocine reči me ostaviše bez daha, kao i sama pomisao na Darka. 

Posle posla sam krenula u obilazak svih radnji u mom mestu. Ništa nije bilo dovoljno prikladno. Više puta sam se vraćala u iste radnje, ponovo zagledajući u predmete, stvari. Bila sam umorna i gladna, ali nisam odustajala.

Počeo je padati slab sneg. Okretala sam se na uglu dveju ulica, ne znajući na koju stranu više da krenem? Tek tada ugledah malu prodavnicu, po izlogu procenih neobičnu. Knjige...ali samo ljubavne. Sigurno su ih istakli zbog dolazećeg praznika. Toliko sam puta prošla, a nisam je videla. Zaklonjena i uvučena, rekla bih nenametljiva. Sporim korakom po palim pahuljicama na trotoaru, priđoh izlogu. Sagoh se da vidim naslove knjiga izbliza. Samo jedna mi se istakla neobičnošću, Vremeplovčeva žena. Znala sam da ću je kupiti. Knjige osetim, njihovu energiju kojom zrače. Ne, nisu sve takve. Ova jeste. Odlučih da uđem, i raspitam za cenu.
,,Dobar dan!"
,, Dobar dan. Izvolite."
Prodavac se nasmeši. Bio je pomalo iznenađen. Očigledno, nije navikao da mu iko ulazi u radnju.
,, Htela sam da pitam koliko košta knjiga u izlogu?"
,, Koja? Ima ih više, i sve su odlične".
,, Vremeplovčeva žena, na nju sam mislila."
,, Da, posebna knjiga. Dobitnik je Excluzive Books-2005. godine.Divna priča." Reče prodavac.
To je poklon koji sam tražila.

,, Knjiga nije za mene. Poklon je."
,, Očigledno za posebnu osobu?" Reče veselo prodavac, i nastavi kratko.
,, Želite li da je uvijem u ukrasni papir?"
,, Da. Ako može jedna ljubičasta mašna, ovde na uglu knjige?" Pokazah prstom na ugao knjige.
,,Može, naravno."
Sve je bilo gotovo za nekoliko minuta. Nisam mogla da je pročitam, ali sam bila sigurna da je prepuna iskrenosti, i ljubavi. Znala sam da će mu se svideti.
Dan zaljubljenih se velikom brzinom bližio. Iščekivala sam nestrpljivo naš susret. Moj red je da dođem u Beograd. Sačekao me na starom mestu našeg sastajanja od prvog viđenja. Kao i do tad kada izađem iz autobusa, privuče me sebi, poljubi. Njegov pogled je pun čežnje, predugo smo odvojeni. Danima.
Ušli smo u tramvaj, i krenuli prema centru grada. Negde usput smo sišli i ponovo ušli u drugi. Darko je žurio, držeći me snažno za ruku. Ali gde, nikako nisam uspevala da ga pitam. Gužva velikog grada, buka, činila me malom beznačajnom trunkom koja ide u nepoznato, ali sa osobom koju voli. Prevelike ulice smo pretrčavali, gledajući levo, desno.
Najzad se zaustavismo ispred jedne zgrade. Na njoj je pisalo ,, Beogradsko dramsko pozorište" . Pogledala sam ga upitno? Darko reče, pomalo zadihan.
,, Ovo je poklon. Jedva sam dobio dve karte za predstavu -„Tri klase i gospođa Nušić“- Sve je puno. Srećan nam Kristina Dan zaljubljenih!"
Darko je uvek originalan, zna gde, kad, i kako!? Opet me poljubi vrlo brzo, i krenusmo unutra.
,, Hajde da ne zakasnimo!"
Sve vreme sam ćutala, jer od iznenađenja nisam dolazila do reči. Predstava je prelepa, sa divnim kostimima, tekstom koji je zanimljiv. Kada da mu dam poklon? To me kopkalo. Nikako da nađem pravi trenutak.
Kada smo izašli, padao je sneg. Pošli smo u jedan restoran pored Dunava. Tu smo ručali. Tada sam izvadila knjigu sa ljubičastom mašnom. Darku oči zasijaše. Nije se nadao da ću pridavati značaj ovom danu.
,, Šta je to?"
,, Pogledaj, poklon za tebe," Rekla sam sramžljivo. Zamalo da dodam da je bezvredan pored predstave koju smo zajedno odgledali.
,, Znaš li otkad želim da kupim ovu knjigu?"
,, Ne."
,, Odri Nifeneger, odlična spisateljica. Oduševljen sam knjigom. Otvori mašnu i kratko pročita pasus
,,O dvoje ljudi koji dele dobro i zlo dok odrastaju kao srodne duše u svetu koji se menja za tren oka.“ Darko mi reče tiho.
,,Kao da si mi pročitala misli!?
Slegnuh ramenima uz blag smešak. Obrazi mi se ugrejaše. Nadam se da nisam pocrvenela. Darko se ponovo nasmeši, ustade i poljubi me tu u restoranu.
,, Volim te!"
,, Volim i ja tebe, Darko."
P. S. Snaga ljubavi dolazi iznenada, u rečima, malim delima za dragu osobu. Nemojte ignorisati dobre vibracije tog dana. Dan zaljubljenih je na strani srodnih duša.