DEVOJKA

Ne pričaj mi šta danas radiš

i koliko retkih cvetova si ubrao!

Ne govori o putevima ka mesecu

koliko si zvezda ljubavlju obasuo.

Ne pričaj mi, da si nevin osmeh ukrao

devojci koja te bleda na brdu čekala.

Tvoje korake, dok te u zoru ispraćala

sa šumskim cvrkutom ptica, ime ti šaputala.

Pričaj mi, o suncu koje hrabri zaljubljene

vetru, koji na ružičaste usne milo prelazi.

Pričaj o danu, on ume nežno da probudi

o sutra, jer mi jedino to uliva nadu.

KRUG

Veče je, gasi se dan.

Na horizontu,

slab tračak sunca

još koji tren, zemlju ljubi.

Zamišljena daljina, brzinom svetlosti 

kroz um protutnji.

Čekaću da obiđe krug

oko devet galaksija i tajni zadatak ispuni.

Tada će se zamišljena daljina

ponovo istim putem,

do mojih očiju vratiti

i tu kao kralj, u zelenom odmarati.