BILIJARSKI KLUB

Ne izlazim često. Obično sam u stanu na sedamdeset osmom spratu koji se nalazi u Bruklinu. Sa tolike visine uvek imam inspiraciju da pišem pesme i kratke priče.To je moj hobi. Šaljem u dnebne novine u kojima mi često ih objave. Sanjam da ću jednog dana postati poznata spisateljica.

Radim u prodavnici antikviteta. Prodajem retke predmete iz 18. veka. Sviđa mi se posao. Nijezahtevan, imam vremena za pisanje. Mirna prodavnica sa mirisom starog vremena me smiruje. Bruklin je vrlo bučan i agresivan grad. Takva sam postala i ja ali samo kada sam na ulici. Bogate i ljubazne mušterije mi prijaju. Reklo bi se da sam povučena devojka, ali nisam. Volim provod, šminku, moderne krpice na sebi... Obožavam pocepane farmerice, šešire i velike torbe. Bez naočara za sunce ne izlazim.

Imam dvadeset pet godina i odrasla sam u Londonu. Moja majka se razvela i došla da radi kod tetke u Bruklin kao vaspitačica. Imala sam dvanest godina. Kada je tetka umrla, nasledile smo njen mali stan. 

Dugo mi je trebalo da prihvatim život u Americi. Završila sam koledž Braun. Nemam veliko društvo ali imam najbolju prijateljicu koja živi u suprotnom delu grada. Dženi radi u školi za ometenu decu u razvoju. Znamo se od sedamneste dodine kada je došla kod svoje sestre po ocu koja živi u stanu do mene. Dolazila je i ranije, ali nikada je nisam viđala. Tada smo se srele u liftu i počele da pričamo. Naša priča već godinama ne prestaje.

Dženi je pre mesec dana raskinula sa dečkom sa kojim se zabavljala duži period. Od tada je u stalnoj potrazi za novim mladićem. Ja sam povučenija u tome. Nisam stidljiva, ali ne vidim tog posebnog kome bih dala svoje srce.

Svakog vikenda idemo u bilijarski klub koji se zove ,,Plava dvojka". Dženi me pozva na telefon:

,, Beki, večeras izlazimo?"

,, Naravno!"

,, Dolazim taksijem po tebe oko devet."

Klub u koji idemo je opušten, prijatan. Bučan je jer ima dosta posetioca. Većina je u prolazu i kratko ostaje. Oko jedan iza ponoći ostaje staro poznato društvo. Nas dve smo jedino u tom klubu ono što i jesmo privatno. Divlje devojke koje vole da popiju, posvađaju i nasrnu ponekad pesnicom na nekog neprijatnog muškarca koji

nam često nepristojno dobacivaju. Naš porok nije samo to...volimo da igramo bilijar koji se nalazi u uglu kluba.

U Londonu smo imali u kući stari bilijarski sto. Bio je pohaban, izbledele boje. Tak, štap za udaranje kugli je presvučen čojom i uokviren gumenim ivicama koji se zove martinela, bio je načet vremenom. Danas ima raznih bilijarskih stolova, mi smo imali rupaš sa šest rupa. Otac je često dovodio svoje prijatelje sa posla i imao je običaj celu noć da igra. Ponekad je ulog bio i novac. Majka se ljutila i kasnije kada odu svi svađala se dugo. Zamerala je da ne misli ni na šta, već samo da zadovolji svoje prijatelje. 

Ostajala sam i ja do kasno i iz prikrajka gledala sa koliko žara pobeđuju jedni druge. Tako sam i ja naučila sve tajne ove zanimljive igre.

Dženi je počela uz mene da igra kada smo se upoznale. Nas dvekada smo u paru, tada smo neopobedive. Večeras je bilo drugačije.

Kasno iza ponoći kada su se gosti kluba razišli, ponele smo čaše sa pićem i počele same da igramo bilijar. Sa susednog stola prišao nam je mladić koga nisam primetila tokom večeri. Obrati nam se:

,, Zdravo! Ja sam Robi. Čuo sam da ste vas dve najbolje u igri bilijara?"

,, Možda!?"

Nisam ga ni pogledala jer sam u tom trenutku udarila kuglicu koja je završila u rupi.

,, Da li mogu sa vama dvema da odigram jednu partiju?"

,, Zašto ne!"

Njegova pojava mi unese nemir. Prijatan glas prođe kroz mene. Neverovatno mek i dubok. Za moj ukus je predivan.

,, Ja sam Robert. Ti si Beki?"

,, Da ja sam Beki a ovo je Dženi."

Lako je saznati naša imena. Znaju nas mnogi u klubu, tako da nisam to nikako tumačila.

,, Gledao sam vas i pre kako igrate bilijar. Imam jedan uslov?"

,, Uslov!?"

Rekla sam dok sam kuglicu za kuglicom savršeno ubacivala u rupe.

,, Igrao bih sam protiv obe."

,, Sam!?"

,, Da!"

Nije mi se to svidelo. U bilijaru postoje pravila od kojih ne odstupam. Dženi je odmah pristala. Ona ga već gleda zaljubljenim očima. Rekla sam mu da to ne dolazi u obzir.

,, Možeš da igraš samo sa jednom ili da nađeš sebi par."

,, Meni pobeda nije važna, samo da osetim kako to izgleda. Odavno nisam igrao."

Nisam razumela zašto insistira na tome. Njegove oči su me netremice gledale očekujući da popustim. Veoma je privlačan!? Pristah i pokazah da sam slaba na molbu. 

Skupismo kuglice. Robert pre nego štapom kucnu kuglicu, pogleda me pravo u oči.

Kako je moguće da mi se ovaj nepoznati mladić sviđa!? Sigurna sam da je to mala zanesenost i da je prolazno.

Pogledah u njegove ruke. Nežne i bele sa dugim prstima vešto su držale štap. Njegovo kretanje oko stola i merenje sa koliko snage treba da se udari kugla, pokazala je odlično poznavanje bilijara. Bila sam iznenađena ali nisam to pokazala. Otpih piće i počeh igru.

Bilijar je napeta igra. Prvo što sam videla kod svog oca je da se mirno postaviš pri svakom udarcu u kuglu. Dženi nije takav tip. Voli da se smeje, rukama previše gestikulira i nije posvećena pobedi. To nas je i koštalo jer prvu rundu od Roberta smo brzo izgubile. Nije mi bilo drago a to se i videlo na mom snuždenom licu. Dženi me samo zagrlila. Pogledala sam pobednika i prišla da mu čestitam. On takođe nije bio zadovoljan igrom i predloži mi revanš. Ponovila sam mu kao prvi put:

,, Ti i ja ali sami."

Prihvatio je. Malobrojni gosti u kasnim satima se okupiše oko stola. Nijedno nije govorilo jer koncentracija je na prvom mestu. Pri kraju igre Robert je imao prednost udarca. Ako pogodi u rupu, ja sam izgubila. Iako sam bila jaka i nepopustljiva dotle, nada me napuštala. On kao vrhunski igrač jer tako je izgledao, merio je razdaljinu pogotka. Promašio je!? Bila sam na potezu. Stala sam nekoliko minuta i zatvorenih očiju crtala putanju moje kuglice. Kucnula sam blago a ona lagano kotrljala do rupe kada nežno upade. Oduševljenje gostiju kroz aplauz me prenu. Pogledala sam sa Robija i ugledala mali nevin smešak. O Bože, pustio me da pobedim!? Zašto je to učinio? Bila sam razočarana sobom jer nisam videla šta planira. Umesto ikakve reči klimnula sam glavom da mi je jasno sve i povukla Dženi da idemo kući. Bez pozdrava.

,, Hajdemo!! Ne želim više ovde da ostanem!"

Pre nego sam se okrenula, on me uhvati za ruku. Pogledah ga iznenađeno.

,, Kao pobednik možeš da častiš piće. "

,, Konobar!! Daj ovom momku jedan martini!"

Mrdao je glavom u znak razumevanja. Toliko je privlačan da ću se ugušiti u njegovoj blizini ako ostanem samo još jedan minut. Umesto toga rekla sam:

,, Namera možda je bila dobra, ali ja to ne mogu da prihvatim. Ružno i ponižavajuće."

,, Nisam želeo da vidim tugu u tvojim očima kao prvi put."

,, Ne verujem ti, zabavljao si se i previše."

,, Beki, Robi se izvinjava a ti ga i dalje okrivljuješ!?" 

Dženi mnogo toga nije razumela. Bilijar je posebna igra živaca između takmičara. On probudi rivalitet i potrebu da se samo pobeđuje. Robert je to izazvao kod mene. Dugo nisam imala pravog igrača.

,, Hajdemo Dženi kući!"

Robert je još uvek držao moju ruku.

,, Evo ti moja vizit kartica. Pozovi me sutra. Imam jedan predlog koji može oboma da promeni život."

Dženi je videla da se nećkam. Uzela je i brzo stavi u džep od farmerica. Najzad me stranac pusti i sa olakšanjem izađoh iz kluba. Dok me držao osećala sam mekoću prstiju i toplinu. Takve misli mi smetaju. Sigurno do ulaza u stan ću zaboraviti sve.

Usput dok smo se vraćale starim bruklinskim taksijem Dženi oduševljeno reče da je Robert šampion Bruklina u bilijaru. 

,, Ti Dženi u sve veruješ!? On je običan lažov koji se zabavlja po klubovima!?"

,, Kako god Beki, ipak ova kartica govori mnogo toga. Ima adresa, telefon i predlog za tebe!? Za svaki slučaj staviću je u tvoju torbu, pa ti radi šta želiš."

,, Ne želim više o njemu da pričam. Kasno je Dženi." 

Sutra je nedelja i želim pozitivno da provedem dan."

Pozdravile smo se. Ona je nastavila dalje taksijem.

Tiho sam ušla u stan ne želeći da probudim majku. Milioski grad svetluca raznobojnim sijalicama sa okružnih nebodera. Svetlost ulazi kao veštačka mesečina. Stala sam ispred prozora i slušala njegov govor. Uzdahnuh duboko. Mislila sam na mladića koji igra bilijar. S jedne strane više ne želim da ga vidim a opet pomisao da mu oči lutaju mojim telom je uzbudljiva. Pomerih se prema stočiću, upalih malu bateriju pored zida, uzeh dnevnik i počeh da pišem o večeri koja je prošla. Možda tako shvatim da li da ga nazovem ili ne?

Nedelja u mom domu vesela i opuštena. Majka tog dana pravi poseban ručak i kolače. Ostale dane se hranimo po restoranima i slabo viđamo. Ustala sam oko devet časova, popila jogurt i slane palačinke. Ona je pevušila pesmu sa radija i pila prvu kafu. Pričale smo kratko o nedelji za nama. Nisam joj pomenula noćašnji susret sa nepoznatim. Kasnije sam sela za pisaći sto i pisala novu priču za dnevne novine koje mi ih redovno otkupljuju. 

Pisala sam o starim predmetima iz 19. veka i legendama koje ih vezuju za dati predmet. Zanimljivosti o svećnjaku koji se koristio u u zamkovima Engleske. Nošen u doba vitezova, ljubavnih sastajanja. Opisala sam ga od porcelanskog stakla ukrašen draguljima, vrlo vredan komad jer ga je nosila princeza Eleonora na prvi sastanak sa svojim ljubavnikom za koga i danas sumnjaju da je francuski princ Ferdinand. Zanimljiva je i izrada vitraža. To je divan skup inspiracije, kreativnosti, domišljatosti, preciznosti. Sve se svodi na prelamanje svetlosti u obojenom staklu. U mojoj antikvarnici imam divan vitraž iz 17. veka. Sve to poslala sam mejlom na adresu novina. Brzo su mi javili da su oduševljeni pričom. Zadovoljno sam se naslonila na fotelju i zažmurila. Pitala sam se dali je sada trenutak da pozovem Robija i vidim o čemu se radi? 

,, Halo, Robert Stivenson!?"

,, Da ja sam!? Ko je to?"

,, Beki... ili Rebeka Vitni !"

,, Ako se ne varam, devojka koja igra bilijar?"

Uzdahnula sam. On se ni ne seća skim je igrao ili i gde je bio noćas!? Nagađao je.

,, Da, baš ta!"

,, Izgubio sam svaku nadu da ćeš pozvati pa sam pomalo zbunjen tvojim javljanjem. Možemo da se vidimo odmah jer situacija je takva da moram brzo da radim?"

,, Ako je hitno, čekaj me ispred zgrade. Evo ti adresa!"

Brzo mu rekoh gde živim, spremih se i izađoh na ulaz.

Robert je došao motorom. Svakako da me iznenađuje. Pomisao da sednem iza njega i obuhvatim rukama oko struka bila je uzbudljiva. Bez reči sam sela na motor dok mi je srce u grudima tuklo a vetar mrsio kosu. Gde li me to vodi? 

Stao je ispred jedne garaže u siromašnom delu Bruklina. Otključao je vrata i ušli smo u ogromnu salu. Bilijarski stolovi zauzimali su ceo prostor. Nasmejala sam se od predivnog prizora. Robert isto.

,, Vidiš, ovo sam hteo da ti pokažem. Ovde vežbam svakog dana. Kao što si pročitala na vizit kartici, ja sam bruklinski šampion u bilijaru. Imam želju za napredovanjem i daljim takmičenjem. Ali, postoji problem. Za prijavu da učestvujem na državnom nivou treba mi jedan ženski takmičar. Tebe mi je preporučio prijatelj koji dolazi u klub gde ti igraš bilijar svake subote. Došao sam i gledao zadnjih nekoliko nedelja kako igraš. Imaš ogroman talenat. Moj predlog je da zajedno učestvujemo i pobedimo."

Prišla sam jednom stolu i nežno povukla prstima njegove ivice. U glavi mi je bila zbrka. Želim da učestvujem ali ne i da se razočaram.

,, Pristajem!"

Nenadano ova reč izlete iz mene. Robert priđe i podiže me u vis kao da se znamo godinama. Vrisnula sam od iznenađenja. A on, poljubi me u obraz..nežno!? 

,, Hvala ti Beki. Donela si pravu odluku!"

Brzo me pusti iz naručja i kao da se ništa nije desilo 

reče:

,, Svako veče narednih deset dana zajedno vežbamo od

dvadeset časova do dvadeset tri. Zavisi, možda i duže."

,, Slažem se Roberte. Sada mi reci čija je ovo sala?"

,, Sala je mog dede. Nasledio sam je kada je umro pre nekoliko meseci."

Osećam da sam donela pravu odluku.