Stanica u hiljadu koraka

Još jedna stanica života

i zagrliću te oko vrata.

Suze nedostojanja obrisati

tišinu od tebe zaboraviti.

Još samo hiljadu koraka

i ruka mi je u tvojoj.

Oči, naš nemi govor

priča o ljubavi bez kraja.

I ćutimo, slušajući dva srca

dišući kao na samrti, bez vazduha.

Prijatna jeza tela nas obuzima

brzo ću preći hiljadu koraka.

Tada, pustiću te tvojim daljinama

samoći i tuzi, bez objašnjenja.

Oprosti, mom neiskustvu, ne pitaj

otkud mi nada u ovom vremenu?