TRAJEM

Trajem...

Stručak se izvi rosom umiven.

Burna noć.

Severni vetar hladni, ledio je celu noć.

Puno nas se slomi pred pustošnim vrtlogom kosca moć.

Trajem...

Zeđ. Blagodatno sunce i zivot moj, i smrt lagana.

Još jedan kosac bez srpa, u snopove niže stručke usahle, vatrenim dahom svo’m.

Zeđ.

Trajem...

Kiša. U porama, damarima, u korenima, ona.

Svakim danom raste i preplavljuje, rusi život koji iz nje niče.

Kad sve brane pokleknu, kad stručku glava padne nićice

Možda

će sunce preplašiti oblake i krilima svojim uzneti života dah.

Trajem...

Trajem, ustrajavam, jači nego ikad, sam.

Jedan stručak,

Stručak ljubavi.

A boli

i

Bolelo je.

i

Boleće.

Ali trajem...

Ustrajavam među ružama, prezren, a prisutan.

Stručak nepobedive ljubavi,

Stvarne, univerzalne, ne prkosne, samo, trajne.

Trajem...

Kosci srpova moćnih stroj.

Zebnja.

LJUBIČASTO PIŠEM