SNOVIĐENJE

Videla sam u kavezu nebo

crnI oblak u  njemu.

Srce rukom stegnuto

rođenje u nevremenu.

Divlje galebove koji kruže

nad morskom penom.

Olujne vetrove slobodne

nevine u sumrak ubijaju.

Videla sam zlatne puteve

uporedo drugi, pun krvi.

Njegove crne oči, predaju

pobacana u vatru pisma.

Hej, videla sam i ljubav

veru i nadu, bokal večnosti.

borbu i snagu, da tami prkose

i dušu, u svetlost preobraze.